Muzikom protiv diskriminacije

31. avgust 2015

Dragan Ristić, grupa „Kal“

Marija Obrenović

Nastup u „Mikser hausu“ predstavlja samo jednu od stanica na putu Romskog karavana umetnosti koji je krenuo u decembru prošle godine iz Smedereva, a tokom ove i naredne godine treba da obiđe još dvadesetak gradova u Srbiji

Od 2006-te godine, kada su otpočeli svoju karijeru, do sada, u inostranstvu su odsvirali preko 600 koncerata. Nastupali su na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima i postigli zavidnu evropsku karijeru.

Bend „Kal“, Dragan Ristić

Bend „Kal“, Dragan Ristić

Dragan Ristić, frontmen grupe „Kal“ rođen je u Valjevu. Diplomirao je, a zatim i magistirirao, na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. On i njegov bend predstavljaju najbolji primer uspešnih članova romske manjine, koji su ne samo kao umetnici, već i kao aktivni promoteri borbe za ljudska prava, postigli da specifičan miks „rok en Roma“ postane prepoznatljiv u Srbiji, regionu i širom sveta.

Osnivač je Romskog kulturnog centra, asocijacije intelektulaca romske i neromske nacionalnosti, čiji je osnovni cilj kulturna afirmacija Roma.

Veče uoči obeležavanja Svetskog dana Roma bend „Kal“ svirao je  u beogradskom „Mikser hausu“. Kao specijalni gosti nastupili su Nina Badrić i Marčelo, a publika je imala priliku da vidi i interaktivnu postavku „Da li znaš ko sam ja“.

Nastup u „Mikser hausu“ predstavlja samo jednu od stanica na putu Romskog karavana umetnosti koji je krenuo u decembru prošle godine iz Smedereva, a tokom ove i naredne godine treba da obiđe još dvadesetak gradova u Srbiji. Ideja ovog poduhvata Romskog kulturnog centra je upoznavanje publike sa istorijom romskog naroda, poznatim Romima sveta, temom Roma u svetskoj kinematografiji…

Rita Hejvort, Čarli Čaplin, Pikaso, Elvis Prisli ko su još bili poznati Romi sveta?

– Recimo, Žuselino Kubiček, jedan renesansni političar i predsednik Brazila od 1956. do 1961. godine. Među mnogim projektima koje je uspeo da pokrene i završi bila je i Brazilija, novi glavni grad Brazila.

Na koji način su Romi predstavljeni u srpskoj kinematografiji?

– „Romska svadba“ čiča Ilije Stanojevića jedan je od prvih srpskih filmova, samim tim može se reći da se srpska kinematografija od svojih početaka pa do danas bavila Romima. Oni su tema i nagrađivanih „Skupljača perja“ i filmova Emira Kusturice, pitanje je samo na koji način su Romi u svim tim filmovima prikazani. Na žalost, uglavnom na način koji podgreva uvrežene stereotipe. Praktično jedini, iako ne naročito dobar film, koji je Rome prikazao afirmativno je „Guča“ Dušana Milića.

Nije li slika sa bioskopskog platna daleko manji problem od one koja se može videti na svakom koraku?

– Savremena društva na Zapadu su multikulturalna i ne poznaju podele, u Istočnoj Evropi, samim tim i na Balkanu je sve mnogo drugačije. U pitanju je isti kotao. Ranije je parolom jednakosti bila prikrivena diskriminacija, a devedesetih je otvorena „pandorina kutija“. Romi su postali najranjivija meta u praktično svim zemljama „istočnog bloka“. U svakoj od njih postoje manje ili veće grupe koje se otvoreno ili prikriveno zalažu za rasizam.

Kakva je situacija u Srbiji?

– Zavisi od regije do regije. Vojvodina je i dalje najotvorenija, pošto je po prirodi multietnička. Čini mi se da je etnička distanca prema Romima najveća u Zapadnoj Srbiji gde se na neki način ignoriše njihovo postojanje.

Ipak, činjenica je da je, kada se uporede zemlje Balkana, situacija u Srbiji ipak nešto bolja. U intelektualnom smislu najjači romski pokret je ovdašnji, i važne ideje i akcije vezane za poboljšanje života Roma i njihovih prava uvek kreću odavde.

Romi, međutim, i dalje nisu dovoljno zastupljeni u političkom životu. Zašto je to tako?

– Politički establišment pokazuje odsustvo interesa za političku participaciju Roma, valjda nemajući sposobnost da predvidi šta je budućnost, a to je vrlo lako učiniti ako se pogledaju demografske analize. Veći natalitet koji kod Roma postoji političke partije i dalje ne vide kao mogućnost, te samim tim ne rade u sopstvenu korist. Sa druge strane u Srbiji ne postoji tradicija romskih političkih partija, a ove koje su oformljene se još uvek nalaze u edipalnoj fazi.

Za Rome je uprkos svemu suštinski važno da imaju svoje političke partije, jer samo na taj način mogu da obezbede veće učešće u donošenju odluka. Sve jedno je da li će one biti orjentisane levo ili desno, bitno je da imaju isti cilj – suštinsku ravnopravnost i poboljšanje statusa Roma u društvu.

Da li se položaj Roma ipak promenio nabolje poslednjih godina?

- Položajem Roma uglavnom su se bavile manje stranke koje u svom programu imaju cilj stvaranje građanskog društva. Ali je činjenica da je veliki deo onoga što je do sada urađeno na poboljšanju položaja Roma, napravljeno zahvaljujući pritisku spolja.

Može li kultura da doprinese smanjenju etničke distance?

– Kako da se izbore za svoja prava Romi bi trebalo da nauče od afroamerikanaca, odnosno iz njihovih iskustava. Nije afroamerikance šezdesetih na ulice izveo Martin Luter King, već Džejms Braun, muzičari, sportisti…

Muzika je praktično jedini segment u kome su Romi priznati kao ravnopravni.

-  Apsolutno se slažem sa tom tvrdnjom.

Ali je isto tako evidentno da među vašim kolegama nema mnogo onih koji su moć koju u rukama imaju spremni da iskoriste za poboljšanje položaja svojih sunarodnika.

– Potrebno je da se stvori jedan talas romske muzike koji bi imao jasan, društveno angažovan  koncept. Muzika je naš najbolji proizvod koji možemo iskoristiti u borbi za sopstvene interese. Nama tek predstoji brendiranje nacije, a kroz muziku i kulturu se na najbolji način može pokazati da Romi nisu prošnja, siromaštvo, zlatan zub, lopovluk i lenjost.