NOVI IMIDŽ ROMA

STALNA KONFERENCIJA ROMSKIH UDRUŽENJA GRAĐANA
SAVAKHTUNI KONFERENCIA ROMANE DIZUTNENGE AMALIPE
STANDING CONFERENCE OF THE ROMA ASSOCIATIONS OF THE CITIZENS

“Povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma, Liga Roma se ove 2016. godine, oglašava sledećim tekstom dr Zorana Tairovića“

NOVI IMIDŽ ROMA, dr Zoran Tairović

Preobražaj imidža i romski identitet

Kada je reč o Romima u istočnoj Evropi, oni su već drugu deceniju od kako je u Evropi počela tranzicija ‘postkomunizma’ kolateralna šteta ujedinjene Evrope. Sa druge strane „Dekada Roma” ima svoj specifičan tok i on je nesumnjivo posledica okolnosti kojima se Romi izlažu, delimično izmenjenog karaktera koji sluti na kvalitet, a suštinski nepromenjene biti. Za to vreme društvo u Srbiji od tada prolazi kroz političke i ekonomske promene, ali tek poslednjih godina postaje vidjivije da ipak dolazi do nekih menjanja u pravcu evropskih integracija. Međutim, postoje aspekti kulture distance prema kojima izgleda da preobražaj društva još nije zapravo počeo. U kontekstu tekućih evropskih integracija a sa naslovom Romi, kulturna manjina i manjina kulture prosto traži odgovore na pitanje do koje mere je interaktivan odnos romskih i srpskih kulturnih entiteta. Takođe i DA LI JE PROMENA IMIDŽA ROMSKOG KULTURNOG KORPUSA, kao takvog, preobražaj moguć u datim okolnostima, a da eventualna autentičnost Roma ne bude poništena? U svakom slučaju, civilizacijski tokovi iziskuju izvestan oblik preobražaja koji se postavlja kao neophodan da bi romsko biće (romska kultura) moglo da bude integrisano u društvenu celinu pre svega Srbije, Evrope (i sveta) . Metaforično opisivanje atmosfere oko očekivanih promena imidža Roma a u kontekstu društva u Srbiji, kao i pronalaženje razloga zbog kojih još uvek ne dolazi do prelaska pretpostavljenog „praga preobražaja”, može poslužiti za razjašnjenje postojeće problematike identiteta, imidža i društva. U kontekstu tekuće „tranzicije”, slike preobražaja imidža se spontano račvaju u dva različita pravca, zavisno od percepcije društvene političko – ekonomske situacije. S jedne strane, izgleda kao da imidž Roma u Srbiji već dugo „stoji na pragu” preobražaja, te kao da čeka da sa srpskim izlaskom u Evropu i sam poevropeji, ili zaliči na evropski sistem vrednosti koji apriori smatramo da je potreban Romima. Razlozi zbog kojih oni još nisu prešli taj prag, te zbog kojih ne dolazi do očekivanog preobražaja imidža, tema je za istraživanje koje bi moglo značajno da poboljša (samo)spoznaju samih Roma. S druge strane, mnogi pripadnici romskog nacionalnog korpusa u Srbiji imaju doživljaj kao da imidž Roma u ovom društvu „visi nad ponorom” preobražaja. Ta metafora ujedno predstavlja objašnjenje za dugotrajni društveni otpor promenama, kao da zahtev za preobražajem dolazi isključivo spolja, a ne da potiče iz unutrašnjih potreba Roma.

Ovakav doživljaj promene imidža zasniva se na strahu koji se sam sobom pothranjuje – strahu od ništavila samonestajanja. Zato je pravi izazov društvenoj teoriji osmišljavanje empirijskog istraživanja koje bi se usmerilo na razloge eventualne opravdanosti tog straha. Ovo postaje naročito interesantno ako se ima u vidu trajanje ovog problema kroz različite društveno-političke epohe. Primarni cilj takvog istraživanja bi, dakle, bio da ustanovi razloge koji u sadašnjem vremenskom i prostornom okruženju dovode u pitanje određene aspekte Romskog identiteta te imidža – naravno, prethodno bi trebalo odrediti koji su to aspekti. Tim istraživanjem bi se napravila analiza elemenata identiteta, a takođe bi se mogli utvrditi i činioci koji predstavljaju prepreke za samouspostavljanje poželjnog imidža Roma u Srbiji. Zatim bi trebalo proveriti da li značajan broj pripadnika većinskog društva i dalje utiče na kreiranje atmosfere koju Romi doživljavaju kao opasnost i neprijateljstvo. U daljem toku bi trebalo označiti šta u kontekstu tranzicionih trendova može da predstavlja neprijatelja (spoljašnjeg i/ili unutrašnjeg), a u kontekstu romskog nacionalnog korpusa. Ideje koje Romi imaju o tome šta njihov imidž treba da bude. Bez bližeg razumevanja navedenih tema postoji velika verovatnoća da će nejasnoće koje među Romima omogućavaju „lov u mutnom“ i dalje opstajati kao ustaljeni vid sprečavanja preobražaja bilo u pravcu unutrašnjeg integrisanja identiteta, bilo u pravcu spoljašnje integracije u zajednicu evropskih naroda i na kraju krajeva opstrukciju imidža. Uprkos navedenim inevolutivnim tendencijama, pretpostavka je da, u ovoj eri globalnih promena, većina Roma prihvata ideju preobražaja. Nakon ispitivanja u kojoj meri je to zaista slučaj, treba pokazati da li je, i koliko, razlog za to uticaj srpskog društva i evropske zajednice, a u kojoj je on neka vrsta projekcije proistekle iz primamljivosti evropskog životnog standarda. To bi trebalo da postane evidentno ukoliko pomenuti prelazak „praga preobražaja” postane, ne samo spoljašnji uslov za evropsku integraciju društva u Srbiji, već i motiv Roma za njegovu integraciju sa Srbijom i Evropom koja podrazumeva realizaciju potencijala identiteta pogodnog za usklađivanje s društvima Evro sveta. Preduslov za to je da se utvrde neophodni civilizacijski elementi identiteta koji su takođe ključni kao podloga za očuvanje i prenošenje raznovrsne tradicionalne baštine romske kulture SA NOVIM IMIDŽOM kroz prezentaciju u Srbiji, Evropi i svetu.

Promene koje je donela protekla decenija pokazale su da „period tranzicije” u eru globalizacije nije doneo ni Dekadom odgovarajući preobražaj identiteta tradicionalne kulture. To nije bio slučaj sa Romima. Takozvani „period tranzicije” sa akcentom na Dekadu odnosio se više na ekonomske i političke aspekte društvenih promena kod Roma, a budući da su ovi aspekti ex definitionem odvojeni od kulture, to je ovaj vid preobražaja identiteta i imidža suštinski ostao nerešen.

Kult, kultura, sinergija poretka

Svi članovi zajednice imaju interes da svoju zajednicu organizuju kao celinu koja počiva na uvažavanju opšteg dobra. Ono bi trebalo da bude posrednički plan pozitivne sprege zajednice i pojedinaca, ali upravo je opšte dobro postalo koncept koji je najproblematičniji za realizaciju romske kulture u Srbiji. Kao da je ideja opšteg dobra tokom istorijskih događanja žestoko potisnuta iz svesti Roma, i to veoma često upravo onih koji nastoje da zauzimaju mesta na društvenoj hijerarhiji čineći to isključivo iz sebičnih pobuda. Socijalističko rastakanje tradicionalnih određenja, koja su služila da omoguće jasno razlikovanje vrednosti, poslednji period tranzicije je dopunio novim raspršivanjem vrednosti koje su za vreme vladavine komunističke ideologije postale temelji svojevrsne tradicije. Analiza i komparacija ovih vrednosti, kao elemenata različitih tradicija, mogle bi pokazati njihove dubinske sličnosti, mada su one, za razliku od uočljivih i isticanih razlika, uglavnom ostale skrivene.

Uprkos krahovima vrednosti i prekidima prethodnih tradicija, jedino romsko samosvesno poimanje može omogućiti prihvatanje neophodno bolnih momenata koji obično prethode svakom procesu obnove. Ako se, umesto toga, tranzicija i Dekada vide pretežno kao nered koji nastaje menjanjem poretka, slično kao ranije socijalistička revolucija, teško se može sprečiti pojava nihilizma, a on je prepreka za konstruktivno delanje.

Bitno je shvatiti šta treba činiti da situacija u koju nas dovodi takvo viđenje ostane atribut prošlosti, a ne da i dalje služi kao opravdanje i izgovor, pošto je danak koji Romi plaćaju budućnosti već počeo.

Svako društvo, pa i romski korpus, proizvod je njegove transformativne integracije u globalni sistem. Ali, svesno konstruisanje univerzalnog čoveka ne može se postići mehaničkom univerzalizacijom. Univerzalnost duhovne evolucije je potpuno suprotna tome. Ona je usmerena na pronalaženje sinergijskog poretka usklađujuće povezanosti koja poštuje različitost izbora i identiteta. S obzirom da identiteti u globalnim procesima pre svega predstavljaju elemente kulture, konceptualno odvojene od ekonomije i politike, to između ostalog znači da izbori individua i društva, koji su materijalno utemeljeni, treba da nađu smisao u duhovnom koje po sebi predstavlja vrhunsku kulturu. Izbori koji se čine s tog polazišta dosežu smisao i u sebi i u svetu kao celini. Što se tiče ROMA, brižljivo planirana KULTURNA STRATEGIJA može doprineti postavljanju novih okvira, koji bi mogli da budu stimulativni za razvoj opšte svesti u svim neophodnim pravcima društvenih kretanja Roma, ukoliko ostvari kolektivnu podršku koja se odnosi i na svakodnevni život individua i društva. Uvažavanje prirodnih resursa predstavlja pri tom conditio sine qua non dostojanstvenog odnosa prema lokalnom i globalnom okruženju. Ovo podrazumeva odgovornost kao neophodan element duhovne evolucije identiteta kolektiva posredstvom individua koje će sebe videti kao ćelije univerzalnog čoveka sa jasnom vizijom koju pojačava imidž istog tog pojedinca.

Umetnički intervencionizam

Romski identitet, imidž i reputacija

Imidž jednog naroda počinje u njemu samom. Nivo zadovoljstva i motivacije istog tog naroda merljiv je proces na koji se može uticati. Jedna od lepših i lako pamtljivih definicija PR-a kaže da je ideal da identitet bude jednak imidžu. U ovom slučaju, šta je identitet a šta je imidž? Identitet kod Roma je objektivna statična kategorija koja utvrđuje osobenosti konkretno ovog naroda i spoljni znak (vizuelni i materijalni) kojim se ta ista osobenost projektuje i komunicira sa javnošću. Imidž je subjektivna dinamična kategorija, u ovom slučaju impresija, utisak o Romima koju ima javnost i koja nastaje na osnovu percepcije identiteta. Reputacija Roma jeste vrednosni sud, renome, ugled, opšte uverenje o njima.

Korporativna komunikacija jeste proces prevođenja identiteta u imidž i reputaciju. Možemo reći da je identitet Roma ono što on u suštini jeste, tj. verovanja, stavovi, kultura. S druge strane, imidž jeste slika koju javnost ima o Romima.

U realnosti su moguća tri odnosa ovih stvari:
1. Kada je imidž bolji od identiteta, tj. kada javnost ima bolju sliku o nekom nego što u stvari jeste.
2. Kada je identitet bolji od imidža, tj. kada romski narod ili pojedinac imaju lošiju sliku javnosti od realne.
3. Kada je identitet jednak imidžu, što je idealna situacija.

Kreiranje romskog imidža je zahtevan i dugotrajan posao. Kao i kod svake druge poslovne aktivnosti, mora se znati ko su nalogodavci i ko su izvršioci. Dosadašnja praksa je pokazala da je to manje više bila ista osoba ili skupina ljudi koja je “proforme” brinula o tim stvarima. To nije dobro rešenje, jer jedni treba da brinu o identitetu, a drugi treba da brinu o imidžu. Konsultant, pojedinac ili telo kreira imidž identičan identitetu, ili nešto malo bolji. Da bi to učinio, mora izvršiti analizu trenutne situacije. Na samom početku mora se doneti odluka da li će se nalogodavcu “skresati” stvarno stanje, ili će mu se “ulagivati” i prezentovati ono što se misli da on želi da čuje. Dakle, mora se saopštiti realno stanje, u ovom slučaju o analizi trenutne situacije Roma. Ključni elementi pri kreiranju imidža Roma jesu učesnici u kreiranju – ukoliko oni ne shvate ciljeve određenog imidža, ako ih ne primene u javnosti, doći će do odsustva željenih rezultata. Jedino ako svi shvate značaj promena i ako ih usvoje kao zajedničke vrednosti, može se očekivati pozitivan rezultat.

Sa razvojem marketinga i PR u modernom smislu reči, identitet Roma bi mogao biti poistovećen sa vizuelnim pojavljivanjima u javnosti, odnosno sa urađenim “logotipom” ili zaštitnim znakom. Danas je opšte prihvaćeno da identitet Roma predstavlja njegovu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima, stavovima, njegovom pristupu radu, rukovođenju, strategiji. Upravljanje identitetom uključuje seriju koraka: dobijanje podrške od raznih nivoa vlasti, definisanje idealne slike i vizuelne percepcije, brif za dizajnere, razvijanje koncepta dizajna, koncipiranje, testiranje i razmatranje ideja, internu komunikaciju i dobijanje povratne informacije, primenu, lansiranje i vrednovanje, proveru i ažuriranje. Fenomen identiteta, odnosno koncept rada na identitetu nastoji da ujednači (standardizuje) ono što Rome čine jedinstvenim i nastoji da otelotvori njihovu istoriju, filozofiju i vrednosti. Dugoročna i kvalitetna strategija romskog identiteta morala bi počivati na dva EE – “Etika i Estetika”. U operativnom i komunikacijskom smislu, rad na identitetu Roma predstavlja vizuelna i materijalna sredstva kojima se romski narod identifikuje i predstavlja u javnosti.

Kako bi se dugoročno održao romski imidž koji odgovara njegovom identitetu, potrebno je pri izradi komunikacijskog plana povesti računa o nekoliko stvari: treba da se odredi koji je cilj saopštavanja romskog identiteta (da li se, na primer, želi održanje postojećeg imidža); zatim moramo definisati javnosti ka kojima želimo da uputimo poruku i da ih istovremeno klasifikujemo po stepenu važnosti. Ako želimo da kroz komunikacijski plan propustimo jedinstvenu poruku, možda će se nekada javiti potreba za različitim porukama za različite javnosti. To ne znači da će ista poruka biti različito interpretirana, već da će se određene poruke plasirati do određene javnosti. Nakon toga sledi izbor komunikacijskih kanala. Cilj nam je da naša poruka dođe na pravo mesto, neizmenjena i po najnižoj ceni koštanja. Može biti veoma važno i vreme kada će se početi sa plasiranjem poruka npr. modernog predstavljanja romskog identiteta. Dilema je i da li samostalno plasirati poruke ili angažovati eksperte van menadžmenta. Jedna od ključnih načina za stvaranje i poboljšanje imidža Roma biće pojačavanje socijalne odgovornosti prema društvenoj zajednici i ciljnim grupama, isticanje pozitivne reputacije. Dakle, izgradnja reputacije Roma u izuzetno dinamičnom, turbulentnom okruženju podrazumeva dugoročnu aktivnost u kojoj “fini” parametri postaju sve snažniji prilikom poklanjanja poverenja zajednici. Tu će svakako PR praktičari imati veliku odgovornost da izgrade reputaciju Roma, koji su vidljivi i kao pojedinci i kao grupe u oblasti kulture i umetnosti, a pri tome će gajiti i negovati romsku kulturu “odgovornog odnosa” prema samim Romima, partnerima, sa imperativom odgovornog ponašanja prema zajednici u kojoj deluju. Moraće kontinuirano da se radi monitoring poslovnog okruženja i medija, iniciraju teme, pripremaju saopštenja za medije, organizuju konferencije za novinare… Bilo bi nužno stalno održavati kontakte sa novinarima, sa ciljem uspostavljanja odnosa poverenja, što je od ključnog značaja za izgradnju pozitivnog imidža, a, dugoročno posmatrano, i željene reputacije. U slučajevima nastanka kriznih situacija, prethodno planski sprovedene aktivnosti donacija i sponzorstava omogućiće da romska komunikacija bude vođena sa pozicije pozitivne reputacije koja će biti već (preventivno) izgrađena.

Marketinško planiranje zasniva se na odgovorima na pitanja: Gde se nalazimo? Kuda idemo? Gde želimo da budemo? Šta možemo da učinimo sa sredstvima kojima raspolažemo?

Kakav je imidž Roma u svetu? Kako Rome doživljavaju neromi i njihovi politički lideri, odnosno šta znaju drugi o Romima i na koji način dolaze do informacije o Romima? Šta je to romski identitet i kako se on stvara, a kako se projektuje prema neromima? Šta su romske vladine i nevladine institucije činile i šta čine za bolju prepoznatljivost romskog identiteta? Da li ta nastojanja imaju ikakvog efekta? Koliko se romski standardi razlikuju od zapadnih i istočnih standarda? Kako Romi koriste promotivnu komunikaciju kao sredstvo političkog delovanja? Koliko se imidž Roma odražava na njihov međunarodni položaj, odnosno može li se kvalitetnijim imidžom doprineti boljem političkom položaju Roma u svetu? To su samo neka pitanja na koja Menadžment grupa treba da odgovori. Mora se analizirati sadašnji imidž Roma u svetu i međunarodnim odnosima. Treba dati uvid u načine i okolnosti romskog nastojanja za dosadašnje pokušaje i sugestije izgradnje međunarodnog imidža Roma.

Mnogi ljudi u svetu jako malo znaju o Romima, neki o njima imaju delimične informacije. Oni koji Rome bolje poznaju, sigurno ih ne doživljavaju kroz političku propagandu. Oni svoju sliku o Romima grade puno duže i potpunije, imaju temeljniju spoznaju o romskoj istoriji, romskim potencijalima, iskustvima. Imaju svoje mišljenje o informacijama iz medija, stereotipima i slično. Njihovu sliku o Romima upotpunjuje čak i nedostatak informacija, često pogrešna informacija o pojedinim činjenicama. Tako dolazi do situacije da neka javnost Rome doživljava kao prijatelje, simpatične i živopisne ljude sa interesantnom kulturom, odnosno, neuljudnu, arogantnu, zaostalu i sl. predstavu. Upravo zahvaljujući takvim stavovima drugih o Romima grade se pojedinačne lične slike, ili stavovi o Romima, koje opet, zajedno, prave globalni imdiž Roma, to jest prave romsku sliku u međunarodnoj javnosti. Međunarodna javnost, koju čine i donosioci odluka u međunarodnim odnosima, odnosno oni koji na njih mogu da utiču, svoj odnos prema Romima gradi na puno širim temeljima, a ne samo na temelju političkih odluka i poteza aktuelne vladajuće elite. U kojoj meri se ta slika drugih o Romima, romskom imidžu odražava na međunarodni položaj Roma, odnosno koliko utiče na Rome i njihovu sudbinu, teško je direktno pokazati, jer ne postoje naučno izrađene metode utvrđivanja te međuzavisnosti. Međutim, to svakodnevno Romi osećaju. Zahvaljujući procesu globalizacije, sve većem uticaju medija na društvo, jačanju uloge javnosti pri donošenju političkih odluka, ali i čestom nedostatku vremena za studiozne analize pre odlučivanja, imidža Roma bi mogao igrati sve značajniju ulogu pri donošenju različitih političkih i poslovnih odluka, i to vrlo često na štetu racionalnog pristupa i temeljnog proučavanja pojedinih komparativnih „prednosti ili nedostataka“ romskog naroda. S druge strane, povoljan imidž Roma može čak „zaseniti“ racionalne dileme, odnosno prosuđivanje, koje bi Rome vodilo do drugačijeg zaključka.

Ukratko rečeno, zanimaju nas nedostaci i mogućnosti prezentovanja kvalitetnijeg romskog identiteta, te procene trenutnog imidža Roma na međunarodnoj političkoj sceni i mogućnosti njegovog poboljšanja.